Sve nesrećne porodice liče jedna na drugu

Ako izuzmemo one porodice koje je unesrećila teška bolest nekog člana ili kakva tragedija, a pod nesrećnim smatramo one porodice koje žive u stalnoj neslozi, čak i one koje razara alkoholizam, narkomanija ili kocka, naći ćemo kod svih isti zajednički sadržalac, jedan razlog zbog kog sve one liče jedna na drugu kao jaje jajetu, a to su muž i žena bez zajedničkog cilja, zajedničkog plana i zajedničkih želja.

Sve porodične nesreće posledica su činjenice da se muž i žena nisu prilepili jedno uz drugo, jer da jesu, nijedna nesreća ne bi se mogla nazvati nesrećom, nego samo problemom, koji dva bića na istom zadatku treba da prevaziđu. Zato, kada vidimo nesrećnu porodicu, uvek ćemo u njoj naći i dvoje ljudi, koji žive u zasebnim svetovima, telima pod jednim krovom, a dušama na dva kontinenta. I obrnuto, kad vidimo srećnu porodicu, znaćemo odmah da u njoj ne mogu da životare dva odvojena sveta.

Nesrećnu porodicu možemo da uporedimo sa preduzećem u kojem svi zaposleni vode svoju politiku. U njemu se ne zna ko je direktor, ko njegov zamenik, a kad kriza nastupi, zaposleni redovno optužuju jedni druge za loš položaj u koji su zapali. Kad takvo preduzeće prestane s radom, direktori često otvaraju nova preduzeća, dok zaposleni, kojima je to bilo prvo zaposlenje, osnivaju svoje firme, u kojima oponašaju isti onaj model poslovanja koji su naučili u firmi u kojoj su se prvoj zaposlili. S druge strane, u uspešnom preduzeću zna se kako se donose odluke, kako se ponašaju zaposleni i gde preduzeće vidi sebe na tržištu koje zauzima.

Prema tome, sve srećne porodice, kako kaže Tolstoj, zaista liče jedna na drugu, ali i sve one nesrećne, ma koliko se po vrsti nesreće na pri pogled razlikovale, po svojoj suštini liče jedna na drugu.

Kod onih srećnih „Mi“ uvek stoji ispred „Ja“, dok je kod nesrećnih obrnuto, i „Ja“ uvek stoji ispred „Mi“.

Dragana Miljanić