Umeš li ti prosto da maštaš?!

Pođeš da spavaš i onda ti se odjednom leti. A znaš šta je tada najlepše ? Trava, ali ne ona s krpeljima, neee! Zašto tako prosto razmišljaš? E sad će opet: „Ti bi da duvaš?! “ Ne, ne ni ta! Daj bre, budi dete, mašta je zanimljiva stvar i pitanje slobode.  Sedi i zamisli jebenu čistu, bujnu travu u kojoj nema krpelja, babo jedna, odmah najgore misliš, pih. Nekako se od ljudi baš puno očekuje, a ono ispade da su deca bolja u rezonovanju nekih stvari. A sve zavisi od pogleda na svet, a ko nam moliću, isti pojede s godinama ? Da bi, na primer, bio umetnik, ne moraš da budeš alkos, narkos, kockar, beskućnik. Možeš da budeš u miru u toplini svog doma, sa šoljom čaja i parčetom papira i svetom u glavi, samo ti treba malo drugačija glava. Opet je to do pogleda na svet. Nisi mali, ne moram da ti crtam čoveče, eto, opet se tebi obraćam. Ako bih ti crtala ovcu ili zmijskog cara, možda ti to ne bi tako video. Ali, to nije zato što si glup ili sam ja pametnija, ne, to je jer ne vidimo iste stvari isto, a kako vidimo različite stvari, možda njih vidimo isto. Ne budi samo šetajući Apolon, slika bez tona, pa onda sam mogla i da te izvajam od gline ili isklešem od mermera i koji ćeš mi onda moj?! Par godina, izloženost vetru, kiši, prašini, samom vremenu koje gricka i – nema te, svrha - nikakva.

Vidi, meni je u mojoj glavi sasvim u redu, ponekad pomislim da mi drugo ništa i ne treba, a onda odem negde, van tog svog udobnog, a opet raskošnog i dosta nemirnog sveta u realnost, u gužvu, buku, među lica i uštogljene norme i samo se bezveze iznerviram.

Sedim u čekaonici, čekam tako razgovor kod savetnika na birou, ma lupam i ja, ne sedim nego stojim u kilometarskom redu od ulaznih do vrata kancelarije. Svi dahću, hukću, psuju, cupkaju, uzdišu, a meni kuva u želucu, ali ćutim, ne dajem naznake da sam nervozna. Što, jel’ to pravilo da svi vide to? Ne mora vala niko! Stojim dok me posmatra tip iza mene - jer uvek te neko, hteo ti to ili ne, video ili ne video, posmatra, pa me prstom pipne po ramenu da bi me pitao neko zaista, verujte mi glupo pitanje, samo da bi započeo konverzaciju, za koju, eto, tako unapred već znam da je beznačajna i bespotrebno gubljenje reči i vremena. A započeo je konverzaciju, jer hoće da flertuje. A meni je baaaaaš do toga, pogotovo u pslednje vreme. Ma daj jebote, otkači se od mene. Kreće sa ispitivanjem, a ja nabacim namerno onaj blentavi osmeh, gledam ga pravo u oči i puštam da pita. „Čime se baviš ?“ „A šta misliš ?“ odgovaram. Pogađa, pogađa, nabraja i dobro ubode ok.  „A, jedna tako crna devojčica, a tako harizmatična.“ Laska mi čovek.                    

Eto, dijametralno mišljenje od onog što dobih na jednom razgovoru za posao od jedne divne persone, direktorke ustanove koju neću navoditi - reče mi da imam tužne oči i da sam sigurno zbog nečega nesrećna i da treba to da sredim kod sebe da takva nisam za rad sa ljudima, reče mi ona tada dobro, da, daa! A ja jadna nisam spavala prethodnu noć, jer sam se zadubila u Ničeove spise i oči mi ispale do jutra, a i imala tremu pred razgovor, pa otišla pospana, jebiga, svakom se desi, neće se ponoviti, a pogled, pih, ponekad imam taj kao tužan pogled, svašta, to ne znači da sam nesrećna osoba, tako da “Ženoo, ooladi!” I ovaj krenuo da laska, laska, a ja slušam s pola mozga. Dosadno je to, pa sam u pola njegovih baljezgarija zamislila da je žaba, baš žaba, pa sam se zasmejala što ga je frapiralo (a da je, ah zaboga pravi), ne bih, sigurna sam, pa je zaćutao, misleći, kao većina da nisam baš normalna, što je sasvim ok. Laknulo mi je, priznajem.

Ne volim ja ta udvaranja, nervira me to, nisam čelična lejdi, ili umišljena koza, samo brate ne volim to, eto !

Tako insomničarski šetam iz mašte u realnost, a rascep između je sve veći, ne znam gde bih upala ako bih se pri prelasku slučajno okliznula... Ipak, moram da rizikujem, da saznam, takva mi je priroda, nemirna. Uostalom, ne plašim se, iz svega uvek postoji izlaz. A sad odoh u travu, onu što se ne duva i onu bez krpelja uštogljeni čoveče, pa da pustim mašti na volju, eto! 

Mileva V. Jokanović