Inat

Na jugu Banata, u Bavaništu blizu Pančeva, živela je Marina sa roditeljima i bratom. Bila je to jedna od bogatijih porodica u selu. Lepa kuća u glavnoj ulici, na dva sprata, s velikim prednjim i još većim zadnjim dvorištem. U kuću se ulazilo kroz ajfor koji je bio okrečen ukrasnim valjkom. To je sama domaćica, Marinina majka, krečila svake godine.

Otac Petar bio je veoma strog. Pogotovo kad je njegova mezimica bila u pitanju, vodio je računa s kim izlazi i ko im dolazi u kuću. Jednom, završivši poljske radove, otišao je da prošeta po korzou ispred opštine i popije koju rakiju s drugarima. Ušavši u kafanu ugleda svog druga iz detinjstva s kojim odavno nije bio u dobrim odnosima. Okrete glavu na drugu stranu i sede za sto gde je redovno pio sa svojim prijateljima. Čekajući društvo pažnju mu privuče priča za susednim stolom.

-Vidi ovu dvojicu, obojica u istoj kafani, a ne podnose se. Još da Pera zna da mu se ćerka viđa s Draganovim sinom Milanom, poludeo bi.- kikotanje se nastavi kad u kafanu uđoše Perini drugari i on odusta od zamisli da priđe tom stolu i razjasni to što je čuo. O tome će kod kuće sa Marinom. To sigurno nije tačno, pomislio je.

Uz šalu, smeh i poneku čašicu, Pera se opusti i zaboravi šta je čuo.

Sutradan za doručkom seti se priče iz kafane.

-Je li Marina, a ti to imaš nekog dečka?

Marina pocrvene i spusti glavu, jedva procedivši : -Da.

-A čiji je taj? Znamo li ga?

Marina se nađe u nezgodnoj situaciji. Nije znala šta da odgovori. Nestrpljivi otac ponovi pitanje.

-Pa, to je jedan Milan...ne znate ga vi. Dolazi kod babe, a iz drugog sela je.

Otac pocrvene od besa, ali se primiri i mudro prozbori .

-De dovedi ga sutra na večeru da ga upoznamo.

Majka se složi sa tim. Nije joj bilo jasno zašto je otac tako ljut i crven, ali nije htela da zapitkuje videvši uplašenu Marinu. Znala je šta je čeka kad otac sazna ko je taj Milan, pa prikupi snage i ode da mu kaže istinu. On tek tad poludi i poče da viče.

-Tu vezu ćeš prekinuti istog ovog momenta! Da li si razumela?!

Tresla se kuća od očevog glasa. Marina samo klimu glavom i otrča u svoju sobu.

Danima je izlazila samo na nagovor majke da nešto pojede. Milanu je poslala pismo po drugarici. Nije dobila nikakav odgovor.

Polako je prolazio i letnji raspust. Marina je trebala da krene u školu. Bila je ogorčena zbog očeve odluke,  ali nije imala kud. Na doček Nove godine pozva je drugarica na žurku kod svog brata. Pristala je, iako joj nije bilo do zabave.

Društvo joj je uglavnom bilo nepoznato. Sela je na stolicu kraj prozora i tu provela veći deo večeri. Drugarica joj je donela čašu crnog vina, kako bi je malo oraspoložila. Posle dvanaest atmosfera je bila opuštenija, a i Marina je ustala da igra. Prišao joj je momak i zamolio za ples. Prihvatila mu je ruku i opustila se u njegovom zagrljaju.

Kako se dalje odvijalo nije mogla baš da se seti. Zna da je poljubio i odjednom bila sa njim u sobi. Na trenutak je htela da pobegne, ali onda u njoj proradi neki inat i reši da se prepusti nepoznatom momku.

Posle te noći saznala je da je to dečko koji živi na kraju sela, svira po kafanama i voli nekad više da popije. Osećala se loše što je to uradila sa njim, ali sad više nije bilo povrataka.

Tog meseca uzalud je čekala početak ciklusa. Nije ga bilo tad kad je trebalo ni danima nakon toga. Sa strahom od mogućeg pozitivnog rezultata, kupila je test za trudnoću. I on je potvrdio njene sumnje. Bila je trudna. Još veće i crnje zlo. Kako da saopšti ocu?

Nakon razgovora s majkom, ohrabrena, otišla je ocu i ispričala mu šta se desilo. On je zanemeo. Svestan je bio da tu ima i njegove krivice i zato je samo tihim tonom rekao :

-Sutra idemo kod njega. Morate se venčati.

Tek ovo nije očekivala. Mladića skoro da uopšte ne poznaje, muzičar je po birtijama, a ni školu nije završila, ostala joj je još jedna godina. Ali, otac je doneo odluku i tu pogovora nije bilo.

Sutradan su posetili mladićevu porodicu. Iako zatečeni situacijom, njegovi roditelji složili su se da se deca moraju uzeti. Sve pripreme oko venčanja brzo su obavljene i za nepunih mesec dana bili su zajedno. Nije ni on baš nešto mario za nju, ali u početku bila mu je zanimljiva. Kako je trudnoća odmicala on je sve više ostavljao samu kod kuće pravdajući se svirkom u kafani.

Početkom jeseni rodila se malena Maša. Bila je prelepa. Marina je našla utehu u njoj i svu svoju ljubav usmerila je ka tom malenom anđelu. Četvrtu godinu srednje škole nastavila je redovno da pohađa. Bilo joj je teško, beba se budila noću da sisa, malo je imala vremena za učenje, ali srećom, profesori su joj izlazili u susret, znajući njenu situaciju. Kada je završila godinu bi joj malo lakše s te strane. Ali muža je sve manje viđala, a i kad bi bio tu stalno bi joj nešto prebacivao i vreme bi provodili u svađi.

Devojčica je rasla i sve više ličila na majku. Petar, Marinin otac, uvidevši koliko mu ćerka pati, pozva je da dođe s detetom kući, da ostavi muža. Marina to odmah prihvati i zahvali se ocu, moleći ga da joj oprosti zbog njenih nepromišljenih dela. Otac ko otac popusti i prigrli svoje dete. Na spratu opremi sobu za svoje dve princeze, a ponos ostavi iza zatvorenih vrata. Neka priča selo šta hoće, važno da je njegova ćerka srećna.