Kratka priča

Tri sprata niže, u podrumu zgrade, bio je operativni blok...

-Tvoj otac nije mrtav i danas ćeš ga videti.

Na sudskom procesu je osuđen na smrtnu kaznu...

Nosila je čaroliju u glasu, osmehu, kretnjama, hodu...bila je posebna, nepoznata vrsta .

A onda iz ormana procveta jedna njena potajna želja, kupljena samo za gledanje, crvena haljina...

Slobodno pusti obe ruke na mene i oslobodi se. Neću da te vežem za sebe.

Krupne crne oči od njega napraviše prazan prostor u univerzumu.

Hrabra, jaka, prerano sazrela, sada ostavlja utisak odrasle žene.

Odjednom ponor, bezizlaznost, tuga, duboka tuga. Pa da, kažu da je to depresija.

To su ona jutra, ona rana rađanja dana, koji nagoveste da će noć biti puna skupljenih gorčina, poraza.