Kultura i umetnost

Jesen je već uveliko počela, propraćena hladnovitim vremenom. Lišće je požutelo i počelo da pada, dok su ptice gotovo zamukle. Zemlja je postala sve vlažnija od kiše, koja već nekoliko dana ne prestaje da pada. Tmurno nebo se spustilo, kao da će da padne na ljude. Valjda je takvo uvek u ovo doba. Aleksandar je zbog svega toga i provodio dane baš tu, kući. Čitao je neku knjigu, pomalo i gledao vesti. Ništa posebno. Tako mu je svaki dan prolazio. Uostalom, šta sedamdesetogodišnjak treba da radi u tim godinama, sem da sedi kući?

Posvećenost sitnim i krupnim stvarima koje je dovodila do savršenstva, bile su njena odbrana i beg od onoga što je htela da zakopa, od onoga što je živelo u njoj i uporedo sa njom ustajalo i legalo. Bile su to uspomene na studentsku ljubav – lepe, nežne, ali i sećanja na ono što je došlo posle toga.

„Kukavička ljubav koju svi gajimo prema slobodi, pravi je pokazatelj težine tereta našeg ropstva”, rekla je.

Možda je najbolje bilo otići, bilo gde, ali kako kad je pisac upućen na svoj jezik, a borac za demokratiju i socijalnu pravdu na borbu za dobrobit sopstvenog naroda?

Pre nego što otvorite usta, uključite mozak. – Patrick Ellis

"...Hiljade Kozaka je jurišalo ka turskim vojnicima, ubijajući ih kao zveri..."

“Svaka pesma koja je nastala, prihvatana je sa oduševljenjem i vrlo brzo postajala “narodna”, što znači da nije zaštićena autorskim pravima i da on nije imao pravo na nadoknadu od korišćenja svog dela.”

Ne, nisu to Gogoljeve mrtve duše, nema ovde nikakvog jebenog Čičikova, ovo su žive duše koje se uzimaju, ali ne prisilom, nego isključivo uz tvoju saglasnost.

Zastao je da bi oslušnuo sopstvene reči, i dopustio da ga ubede u samostvoreni mit, koji je izazvao i ukus, jer mu se jezik napokon pokrenuo.

Pages