Kultura i umetnost

Skoro da isto je. Skoro da ponavlja se. Promrzli prsti pokušavaju da čvrsto stegnu glatko, tanko uže, da odbace se od tla. Ne ide, i taj nesigurni odraz bekstva i ... Tvrdo tlo pod nogama koje probudi i izbriše želju.

Skoro da..., ali ne može i nikada neće biti isto. Samo privid je i gorka želja, da vreme se može vratiti, da slaba i bleda sećanja mogu nahraniti prazninu. Uzalud je ritualno i besmisleno ponavljanje sličnih stvari. Izbrisano jednom, zauvek izbrisano je.

I Don't Like Mandeys. Danas se s nostalgijom sećam tog hita Boba Geldofa i njegove družine koji se baš negde u to vreme pojavio, ali koji mi tada ništa nije značio. Nije da nisam slušao „novi talas“ ali The Boomtown rats i njima slični bendovi definitivno nisu bili moja šolja čaja. Ja sam voleo još tvrđi i otkačeniji zvuk, zapravo obožavao sam Led Zeppelin, poređenju s njima sve drugo mi je bilo šećerna vodica. Ako si pravi roker, mislio sam, onda tvoja pesma mora biti pesmetina, a ne nekakav pesmičurak.   

Sneg, vetar, mraz – trebalo bi da bude početak ovog teksta. Poprilično izmenjen, glasi ovako:

Sunčаn је dаn. Iаkо hlаdnоćа prоvlаči sе krоz šuplјinе prоzоrа, unоsi nеki sаsvim nеоbičаn miris, kао dа prоlеćе је. Viktоr је sаsvim mirnо оtvоriо оči, nаspаvаn . I nеki skrivеni оsmеh, blаgi izrаz zаdоvоlјstvа sudаriо sе , pоžеlео dоbrоdоšlicu hlаdnоći. Kао dа prаznik је, nеki pоsеbаn dаn, kо znа zаštо.

Autor Milan Neđić

Autor Valentina Novković

"E, naći ću neko novo nebo, još veće od ovog mog! I leteću, leteću..." reče leptir koji je sto svetova promenio, posetio hiljadu oblaka i pio vodu sa bezbroj listova.
"E, naći ću neki novi svemir, još većeg od ovog mog i širiću se, širiti...", reče nebo slušajući onog leptira od pre, tužan, jer mu neće biti prostranstvo za let.
"E, naći ću novu dušu, još lepšu od bilo koje do sada i ponovo ću biti srećan u njoj...", reče svemir skroz uvredjen odlukom neba da ga napusti.

Autor Miodrag Tasić

Autor Milan Neđić

Zemlja je mesto za isceljivanje duše. Tražili smo slobodu i dobili. Znaš ko nije slobodan? Onaj ko se tako ne oseća, ne zna, ne može da zna, neće da zna.

Zamisli protraćiti život u čežnji nedostižnog, nedosanjanog, nepostojećeg sveta, a živiš? Kakvo je to stanje čovečanstva?

Reči su bile nestvarne, ali jasne, da jasnije nisu mogle biti.