Foto:
autor nepoznat
Opančar „agencija“: Rastureni dom
13.07.2023
Bili smo Dobra zemlja – Kosovska bitka, Solunski front, Bolje rat nego pakt, Košare ... a onda su došli „Sinovi“ – Sloba Milošević, Mira Marković ... i njihova čeda: Aleksandar Vulin, Željko Mitrović ..., pa zatim Šešelj – rodonačelnik svega ovog što nas je danas snašlo, njegov sledbenik Tomislav Nikolić i njihov najbolji đak Aleksandar Vučić ... a onda se desio promiskuitet, sve se otelo kontroli i „instituconalizovalo“ u liku tog čoveka, da bi se na kraju desio Rastureni dom. Treba li dalje da parafraziram Kinesku trilogiju, Perl Bak? Radije ne bih, Dosta nam je i ove srpske tragedije.
Intervju sa jednom pokajnicom – ni traga od veličine gore pomenutih, obična građanka, mogao je da bude i građanin, ima ih nažalost mnogo, jer na kraju sve se na običnim građanima i završava. Zanimanje – bot! Priča, čista klasika – bila je bez posla, pristupila je SNS-u (Srpska Napredna Stranka – kako to gordo, a licemerno zvuči), dobila je posao, najpre na određeno vreme – i to je klasika, „za stalno“ će dobiti ako se istakne u poslu – kojem? Da veliča „napredni“ pokret, tako što će pljuvati po svima onima koji su „nenapredni“ svuda i na svakom mestu – na društvenim mrežama, u životu – prema nenaprednim kolegama na poslu, komšijama, sugrađanima... sve se boduje. Bila je aktivna i uspešna – u tom poslu, nagrada: rad „za stalno“, bonuse i ostale privilegije ne pominje. Posao koji joj piše u opisu radnog mesta nije obavljala – zbog zauzetosti, to je obavljala koleginica. Posao „za stalno“ je dobila ona i još jedna, ona što je obavljala njihov posao, nije. I tako osam godina.
Živi u unutrašnjosti, u relativno maloj sredini, postala je tu poznata, takoreći glavna – zaposlena, uspešna, mlada žena. Vidi se i po njoj – deluje zdravo, doterano, što bi rekli, riba. Dok priča, briše suze, šminka se razliva ... Sramota me je, mala je to sredina, ne mogu ni kod lekara da odem, svi me znaju, kajem se ....
A sve to zato što je neko – unutrašnji insajder, nekome doturio, a ovaj objavio spisak svih SNS botova – po opštinama, njih preko 14.000! Bog te vido, koja je to armija! Pitanja naviru – koliko je zla ta armija običnim ljudima nanela? Najčešće su raspoređeni po državnim preduzećima i javnim službama. Neko je izačunao i cenu koju za njih plaćamo – 100 miliona eura godišnje! Mi ih plaćamo da nam nanose zlo. A nije to ni ono najgore, ni najveća šteta. Dobar deo svog radnog veka proveo sam u velikim firmama (nikad na državnim jaslama). Zdrava radna atmosfera je odnova uspeha. A kako je ovde – nije onda ni čudo što su nam državna preduzeća i najveći gubitaši, neki čak i u milijardama eura.
Nisu samo ovi botovi – njih 14.000, za sve krivi. Oni su samo jedna karika u sistemu – „sve da dođemo na vlast“, „sve da ostanemo na vlasti“ (Voja Žanetić u intervjuu na tv N1). Veći botovi od njih su javni mediji – oni elektronski sa nacionalnom frekvencijom, štampani, sa jeftinom produkcijom. Realne gubitke u takvoj produkciji nadomešćuju dobrotom vlasti – dobro plaćeni reklamni prostori, poreske olakšice, abolicija za laži, uvrede, klevete ... Sve je pokriveno – od izbornih kampanja do rezultata izbora.
Rezultati izbora koji se zakazuju kad god „naprednima“ padne na pamet – a vlast se osvaja samo na izborima, omiljena je floskula vlasti, što je u osnovi tačno, ali samo ako su izbori pošteni i uslovi jednaki za sve, što ovde ni najmanje nije slučaj. Nažalost, te se floskule drže i spoljni faktori, evropski i transatlanski iz sasvim drugih razloga – da završe započeto sa Kosovom. Shvatili su još u vreme Borisa Tadića da u Srba Kosovo ima poseban značaj, da je on najobičnija akademska zamlata koja nikad ne bi smela da ispuni to što oni traže, procenili su da će Vučić grublji i pogodniji za to, zaigrali na kartu tolerancije i ustupaka koje mu dozvolavaju, a koje u svojim sredinama nikada ne bi tolerisali – ovaj autor je direktni svedok toga, jer je godinama živeo i radio na zapadu, prevideli su samo da ni Vučić ne sme da im da to što traže i kao rezultat svega toga dobismo mi Vučića na neodređeno vreme.
Nisam ovde govorio o izvršiocima sistema – i sistem bez sistema je sistem, koji je ovde ustanovljen, o brnabićima koji imaju monopol u formiranju vlasti, o vulinima, gašićima i vučevićima, koji se uredno smenjuju na poslovima odbrane, policije, državne bezbednosti, o njihovoj sprezi sa domaćim i stranim krimogenim strukturama i pogubnim posledicama takve politike.
Evo samo u jednom dani, u danu dok ovo pišem, čuh dve najnovije vesti koje je teško naći igde u svetu. Da li ste ikada čuli da država – u slučaju Jovanjica, proganja policajce koji su otkrili najveću fabriku droge, tu na domak Beograda, a ne one koji su tu fabriku zla osmislili, osnovali, čak u njoj i radili. Da li ste ikada čuli da najveća svetska sila u domenu informativno bezbednosnog delovanja, uvodi sankcije direktoru naše bezbednosno informativne agencije zbog njegove sprege sa svetskim krimogenim – naoružanje i droga, strukturama, te kakve će to posledice imati na saradnju te naše državne bezbednosno informativne agencije, ako ne samo američke već i ostale transaatlantske i evropske agencije podrže američke sankcije i odbiju dalju saradnju sa našom agencijom. Hoće li i ovde biti ono – Nedam Lončara, nedam Gašića, nedam Vulina.
Vraćajuči se na one pomenute na početku ovog teksta, treba reći i da su sve to izvanredno inteligentni ljudi koji su svoju inteligenciju usmerili u negativnom smeru, a rezultat toga je sistem vladavine koji se danas retko gde može sresti u svetu, sistem bez sistema u kome je jedan čovek uspešno, zahvaljujući onima koji ga podržavaju, proglasio sebe za sistem, a to je ono što pravnici definišu kao umišljaj – i to direktan umišljaj, koji za sebe povlači i najtežu odgovornost, jer posledice takve politike su rastureni dom u kome je uništen sistem vrednosti u kome je nečast zavladala, sve zarad svojih sebičnih interesa.
Udaljavam se, pa da se vratim na slučaj gore narečene bota-pokajnice, te pitanja koja se već sada s tim u vezi otvaraju – da li su njeno pokajanje i njene suze dovoljan razlog za oproštaj greha? Ne! Njenim dugogodišnjim delovanjem koje bi sasvim sigurno bilo nastavljeno da nije bilo onog insjdera koji je doturio spisak botova koji je potom i javno objavljen, ona bi i dalje nastavila da radi to što je radila i svojim delovanjem mnoge nevine suze izazivala.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke!
Obuješ ih, popenješ se na soliter
Dragiša Čolić