Iz trećeg ugla

Jednom se kralj zaljubio u divljakušu. Lud za njom, baš onako kako se nekad voljelo... Kažu da je rijetkost u današnje vrijeme – da takvi više skoro ne postoje.

Moja poezija sam ja... I namere su jasne. Preneti vrlinu. Okrenuti sve na dobro, okrenuti sve ka svetlu. Ništa nam ne pada sa neba, sve se rađa u nama, u našim glavama i našim rukama.

Gunđanje drži u nekoj vrsti sigurnosti. Konverzacija prožeta gunđanjem ostaje površna, ona omogućava da se ne “otkrijemo” i ne predstavlja pretnju drugima, jer ih ne pozivamo na usmeravanje razgovora ka dubljem nivou.

Ništa ne mora da desi. Desiće ono što budete izabrali da se desi.

Tvoje mišljenje o nečemu je određeno, zacementirano, uramljeno, osvešteno, a njegovo (njeno) te izbacuje iz takta, nervira te! Ti znaš istinu, taj drugi ne! Šta si ti? Bog? Ne, ti si vrhunski stručnjak za konstrukcije u svojoj glavi i tobom vlada Ego, sebični, kruti gospodin Ego, ali ne potentni, već kastrirani!

Tko zna , taj osjeća. Tko osjeća, kraj za njega znači raj.

Oprostite mi moje odsustvo iz vašeg sveta, ali ja u njemu ne mogu da živim.

Zašto me boli tuđa nezahvalnost? Kakve veze nečija nekultura uopšte ima veze sa mnom?

"Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest - to je idealan život" - Konfučije

Život dobija pun smisao onog trenutka kada se potrudite da osmislite motor dovoljno jak da pokrene vaš automobil. Da pokrene vas.