Kultura

Suvišnost oca u epohi koja ne prepoznaje ljudskostniti sadrži kodekse časti, u vremenu koje se gnuša altruističkog pristupa životu, postala je neminovna i neizostavna.

Godišnji običaji za većinu nas predstavljaju cikličnu obnovu vere da je boljitak moguć, da je mala, skromna sreća, možda, dostižna. Ne uspevajući uvek da artikulišu ovu nadu, jadnu, sakatu, očajnu, ljudi pribegavaju pijanstvu i pucanju.

Smatram da su izgovori pod kojima ljudi koji kradu tuđa autorska dela na svoj način vrlo kreativna i da zaslužuju poseban osvrt.

Otpor prema svemu onome što nosi epitet kulturno i načitano, postalo je cool. Dičiti se time da za života nisi pročitao nijednu knjigu, pogledao nijednu izložbu ili posetio određeni kulturni događaj, postalo je in.

„Trebalo bi da to bude alarm koji će probuditi roditelje, a onda i sve nadležne institucije; opomena da nema čekanja ni tolerisanja, da mere koje ga ublažavaju ili sprečavaju moraju biti temeljne i korenite, a ne da se svode na zacelivanje posledica.“

Do sledećeg sajma sledi - čitanje u toku.

Jezik je živa kategorija koja se menja, to znamo odavno. Opstaje u svakom slučaju, izmenjen ili ne, ali ovo je vek u kom promene dolaze brže i nismo uvek u stanju da pratimo njihov tempo i da im se prilagodimo.

Njihove kirije zarađuju se danas za sutra, glasom, stasom i snalažljivošću, nekad i usiljenošću, nekad krevetom. Dostojanstvo za stanarinu. Dan za noć. Svetlucanje za trivijalnost.

Svet je oduvek bio i uvek će biti uskraćen za gomilu zanatlija, jer je neko u nekom trenutku svog života pomislio da može da se bavi pisanjem.

Pages