Kultura

Čitanje vidim kao ponovno ispisivanje znakova koje je neko već ispisao, a i neko pre njega. Gotovo kao da svi pišemo jednu veliku, zajedničku knjigu.

Čovek, roman, sve.

Strah je ono što hrani i ojačava zlo – pa isto to zlo vješto zloupotrjebljava položaje nekih pijuna - poput onih crkvenih (čast iznimkama dakako!) i tako olako vlada možda baš u najvrijednijim oblastima za svakog malog čovjeka na ovom svijetu.

„Od muškaraca koji su se bavili ovim poslom, jedino je otac Makarije Čudotvorac ostao upamćen na ovim prostorima. Njegova čudesna izlečenja nerotkinja nadmašila su slavu Tarabića.“

knjiga predaka i potomaka kuće od kamena - porodična basna

„Molitva, post, asketski način života, put je večnom spasenju koje niko nije dokazao niti posvedočio njegovo postojanje, ali to i jeste smisao vere - verovati bez dokaza!“

„Zakopajte sve aveti prošlosti, i osetite život“, rekao je Starac Sa Planine, i Buda, i Isus, i Niče, i Šopenhauer, i Spinoza, i Platon...

Ono što je danas najpotrebnije su nove vrednosti, a njima ništa ne teži.

Participirati sa narodom, znači otkriti njegove tajnovite misli, ući u njihovu skučenu sobu u kojoj su oni stešnjeni i ucenjeni životnim problemima.

I za kraj početka moramo zaista da priznamo: krivi smo mi. U reči MI pronađite sebe i priznajte sebi: kriv sam.