Kultura i umetnost

Ovog vikenda, sam u avgustovskom roku, na vanrednom školovanju, pronašla jednog Jovana K. koji nije znao ćirilicu. Ni štampana ni pisana slova.

Svoje Zlatno doba, boemska Čubura živi između dva svetska rata, ali ono traje i duže, može se reći, sve negde do rušenja kvarta poznatog kao Mali Holivud (prostor današnjeg Čuburskog parka), krajem šezdesetih.

Ostali smo bez stvarnosti, one stvarne stvarnosti. Ona je, našim, umetničkim sredstvima, tako suptilno doterana kroz medije, da joj više ništa ne možemo dodati, oduzeti ili osporiti – pravo remek-delo spoja savremene tehnologije i tradicionalnih postupaka svojstvenih lepim umetnostima.

Na društvenim mrežama sve je više "velikih hrišćana i muslimana" koji ateistima, LGBT populaciji i drugim manjinama i osobama koje misle drugačije prete i šire govor mržnje. Je l' to hrišćanski, islamski?

U srpskoj tradicijskoj kulturi, ženska mitska bića pojavljuju se uglavnom u obliku demona prirode, u koje se, uslovno rečeno, mogu svrstati i ona za koje se verovalo da izazivaju bolesti. Prirodne, životne sile, plodnost, najšire shvaćena, i reprodukcija, u većini religija su u domenu ženskog principa. Moć, fizička sila i vlast, naprotiv, u rukama su maskulinizovanih demona, bogova i heroja.
   

Zaboga, ne možeš misliti isto sa petnaest ili sa dvadeset dve, ili dvadeset sedam godina! A ovde vrlo rano moraš da budeš svestan jesi li za zanat ili nauke, da od nauke ’leba nema, jesi li brendokošuljaš ili ćeš se doveka oblačiti kod Kineza, da li ti je stalo do zvanja, znanja, ili para.

Sličan se sličnom raduje, pa je tako i Rosini tokom svog života nailazio na ekscentrike, kao što je i sam bio.

,,Prosti ljudi se brane lukavstvom, a kulturni ljudi se brane pameću" - Jovan Dučić.
Ova univerzalna istina poput svake druge univerzalnosti se može implicirati i bez odrednica tipa ,,kad" ,,gde" i ,,kako".

Niz zaboravljenih reportaža o vremenu koje se sručilo na nas posle 90-tih čine likovi koji su se potrudili da stanu pred lice kamere i mog pera. Kažu da imam oštro oko i još oštriju olovku. Pa, evo.

Mislim, šta da kažeš? Čitav život ga učiš jedno, ulica ga uči drugo. Učiš ga da razlikuje dobro i zlo, da napravi razliku između onoga što valja i onoga što nije vredno spomena.