Politika

Gde su granice ljudske reči i ograničenja slobode govora? Da li je to carinska rampa na razmeđi laži i istine?

Čovek je odrobijao deset godina čekajući da ga osude na robiju. Onda je došao u Srbiju da se leči od raka, tvrdeći da umire, a postao življi nego ikad. Onda ga je Hag osudio, a on rešio da dokaže da Hag nije u pravu. I tako u krug.

A, možda su se neke žute patkice ugnjezdile u njegove upravne odbore i direktorske funkcije? Ne, nikako! Ako su nekada i gakale o demokratiji, niške aerodromske patkice su na vreme preletele u Es-En-Esesovske patriotske (evropski bezalternativne) orlove.

Balavo prepucavanje o dužini "one stvari", tako karakteristično za adolescente, alkose, džibere i ostale frustrirane nosioce međunožnih visuljaka, ovih dana dobilo je dizanje (lat. "erectio") na nivo visoke nacionalne politike.

Da se razumemo – nikome nije smešno što je Marko Đurić uhapšen na Kosovu, niti iko normalan može ostati ravnodušan na slike nasilja kosovskih specijalaca nad civilima u Mitrovačkom dvoru. Ali, samo nenormalan čovek ne može, a da se ne zapita – šta nam je to trebalo?

Parola “Srbija se savijati neće” postala je, posle višedecenijskog trljanja o svakodnevicu, samo krpa kojom se glancaju cipele pred odlazak u Brisel i maramica za brisanje krokodilskih suza sa obraza koji je davno izgubljen.

Pa, da li je moguće da bi gamad mogla, primera radi, da dogovara pakt o nenapadanju sa Bugarima i Grcima sve dok ne raskomadaju i Makedoniju i preuzmu deo Crne Gore, da bi svoj prostor proširili?

Na tri stotine i neki dan vladavine, okrenu se predsednik, pogleda u svoj narod i reče: „Poradite na natalitetu!“, ali ne reče koja svrha, ni kakva je potreba za ovom rabotom.

Ivan Rajović - Kulturno-politički slikopis kraljevačkih starosedelaca

Najpre, da se ne lažemo, ovo nisu bili samo beogradski izbori. Ovo je bio svenarodni referendum (istina samo na teritoriji prestonice) za ili protiv Vučića.