Kultura i umetnost

Umesto epiloga

Turbofolk stil, koji je ovde nastao početkom devedesetih oslikava se u razgolićenim muškim i ženskim telima zalivenim alkoholom sve do besvesnog stanja i često ta muzika navodi na nasilje, prevaru i javašluk.

Iz pohabane, braon vitrine izvukao je staklenu flašu sa jeftinom brljom i nasuo sebi jednu čašicu. Čep na bocu nije vratio. Dečaci znaju da će nakon toga uslediti još sipanja, a da će nakon toga najverovatnije uslediti batine.

Lepi su. Nekako večeras lepši nego inače. I veliki su. Veći nego juče. Omalele im klupe valjda, pa je vreme da nova uporišta pronađu, a ni ne znaju još koliko će puta poželeti da su ponovo mali.

Kako ti je u njenim rukama dok provlači prste kroz tvoju kosu, tone li u tvoje poglede onako kao što sam ja tonula? Lijepe li se dlanovi tvoji o njene obrise, kao što su ruke tvoje gasnule na kukovima mojim?

“Ne možeš toga da se setiš, jer ćeš tek živeti taj život, život te male devojčice. Toliko mogu da ti kažem. Uskoro krećemo!”

„Nemam ja tako izopačen um kao ti! Da se oženiš, imao bi dete i skrasio bi se, dakle, ne bi mi pričao o glupostima i ne bi gubio vreme na tom Internetu, žvalavio i olajavao!“

“Dosta! Kako Vas nije sramota da pričate svoju bruku?! Ostali ste na jednom živom detetu! Na Neželjenoj! Zar ne pomišljate da nas je sve Bog dovoljno kaznio zbog svih Vaših nedela?”

Danas je kod šahiste početnika navratio omanji, trbušast čovek sa licem boje crvenkaste gline. Taj glineni oblik kao da je izvajan na brzinu i gurnut u pećnicu kako bi popunio mesto.

Dva ožiljka