Kultura i umetnost

Cimаli smо pivо isprеd lоkаlnоg drаgstоrа i zеvаli u ribе kоје su prоlаzilе pоrеd nаs. Nаrаvnо, nisu nаs ni primеćivаlе. Svаkој smо nаlаzili mаnu. Оvа imа mаlе sisе, оvа је guzаtа, оvа zеčјu usnu, оvu nе bih ni dа mi је pоslеdnjе u živоtu... Vаlјdа smо nа tај nаčin pоkušаvаli dа оčuvаmо nаš еgо i оprаvdаmо inеrtnоst i nеsigurnоst kоја nаs је, u kоmbinаciјi sа nеzаintеrеsоvаnоšću, krаsilа vеć dеcеniјаmа. Јеdinе žеnе kоје smо pоznаvаli su bilе pоluаlkоhоličаrkе i lоkаlni rаspаdi kојi su zа flаšu pivа bili sprеmni nа svе. Uglаvnоm smо tаkvе ribе rаbili.

Kucnula je nekoliko puta kljunom u napuklo staklo prozora iznad mog radnog stola, a onda se nasmešila. Da mi je neko rekao da golubovi mogu da se osmehuju, verovatno bih ga smatrala pomalo ludim.

Autor Aleksandar Đukanović

Autor Slađana Belko

Ušli su u kuću zagrljeni, majka i sin. Vladina majka, Olga, nije oči skidala sa njega i kada su ušli u malu kuhinju koja je bila mračna, ona postavi onaj fenjer koji je nosila kada je izlazila.

-Što to nemaš struje majko? A, tata? Šta je sa njim?- upita je Vlada. Očiju, još uvek punih suza ona odgovori:

-Umro je, sine. Pre dve godine. Tuga za tobom ga je ubila. Nismo znali ni da li si živ…ni gde si nestao.

Iz zbirke pesama "Žena u četiri zida"
Žena u 4 zida oslepela je od gledanja šta se oko nje dešava.
Skrivanje vida problem ne rešava, jer rešenja nema.
Žena u 4 zida bez stida govori istinu,
ali je samo zidovi čuju. zato sam joj rekla da ćuti i piše.

Ne znam kako sam to uspela, ali negde na procepu između noći i jutra, kad je mrak najgušći, negde  pred svitanje, napravi se otvor za ulazak u prošle živote. Tu još treba da se potrefe određeni faktori, ali nisam znala koji. Elem, desilo se tako da sam iskoračila u drugo vreme, prepoznala sam po okruženju. Planinski dom, kuća od kamena, i ja, starica, koja mesi hleb. Najednom, vreme stade i kao da se vraćalo unatraške. Postajala sam sve mlađa, dok ne dođoh u godine koje sada imam.

Bilo je već kasno kada se Snežana vraćala sa službenog puta. Kao agent za prodaju nekretnina često je putovala. Toga dana ostala je duže i već je pao mrak kada je krenula kući.
Noć je potpuno prekrila deo puta koji je vodio kroz šumu.
Snežana, već iscrpljena, što od posla, što od puta, vozila je mehanički, misli su joj letele.

-Stani ovde, - rekao je, - neću da komšiluk vidi da dolazim taksijem. Ovde kad dođeš taksijem, gledaju te kao da si sleteo helikopterom. Selendra...

A ja volim predgrađa. Volim da prođem tim pustim ulicama. Tamo, bar naizgled, još uvek vlada onaj stari mir, koji je ovaj grad odavno nepovratno izgubio. Još samo ovde, onako u prolazu, deluje kao da nema žurbe i nestrpljenja. Kao da vreme stoji.

Danas je mama opet plakala. Ne volim da je vidim tužnu. Onda sam i ja tužan. Ovih dana mnogo plače. I ja plačem kada je vidim takvu. Od kada je počela ova epim…epedija…epdm… bolest ne idemo u vrtić. Mnogo mi nedostaju drugari i vaspitačica. Mama kaže da je sada najvažnije da se ostane u kući. Tata i dalje ide na posao, a mama je kod kuće sa mnom. Igramo se raznih igara da nam vrijeme brže prođe. Ponekad gledam kroz prozor i vidim čike i tete kako prolaze, a na licu imaju masku. Mama kaže da to tako mora.