Politika i društvo

To da od suve molitve nema više nikakve vajde za ojađenog raba Božjeg, većina je davno shvatila. „Sami ste stvorili problem, sami ga rešavajte“, rekao je veliki Dalaj i time odaslao poruku kakva je do sada bila nezamisliva.

Ali pitanje slobode nije više samo sloboda kretanja, sloboda mišljenja, sloboda izbora. Nešto uzvišeno kruži iznad magle i memle kojom smo prekriveni. Sloboda je spokojstvo uma.

Kada više nisi objekat tuđeg posmatranja, mnogo se toga vrati na svoje mesto...

Sve mislim, mi smo svikli da živimo u nekom međuvremenu, poštujući kult smrti i radujući se pokolju, strahu, strepnji i beshlebici.

Pod plaštom dobročinstva, humanosti, razumevanja i tolerancije, dozvolili su da im u zemlje uđu infiltrirani radikalni islamisti, kao kroz bušne gaće. I onda su u čudu?

Čovek nikada kao u ovom trenutku nije bio lišen sebe do te mere da više nema vremena niti mu pada na pamet da se zapita: ko sam, šta sam i zašto sam koji krasni ovde?

Zato neka ostane zapisano da ni svi Srbi nisu krezubi, masni, prljavi, tupavi i zli gibaničari iz Bulajićevih filmova, kao što ni američka demokratija nije ono što bi oni voleli da jeste.

A ruku na srce, ja bih volio da naroda i nema!
Replika iz filma U ime naroda

Nekad se, uz Rubinov, malo ohrabri, pa krene da psuje i vlast i onog pedera i da drpa ženu za sisu.

Terorizam nije čin bezumlja, mada tako izgleda, on je vaspitna mera, kazna koja ima za cilj da na najbrutalniji način upozori neposlušne da se saglase sa željama onih koji tako ostvaruju svoje ciljeve.