Politika i društvo

Gost portala Zoran Krstić

I onda beše neko proleće, mada se sunca ruku na srce uopšte ne sećam, jer mi se hladnoća provlačila mesecima kasnije kroz svaki udisaj. Ali, sećam se prve bombe i prvog uzvika neverice i prvog pokušaja da sa svojom deceniju iscrpljivanom svešću spojim činjenicu da više nikada ništa neće biti isto…ništa isto ni u Srbiji, ni u Evropi, ni u svetu.

Parola “Srbija se savijati neće” postala je, posle višedecenijskog trljanja o svakodnevicu, samo krpa kojom se glancaju cipele pred odlazak u Brisel i maramica za brisanje krokodilskih suza sa obraza koji je davno izgubljen.

Pa, da li je moguće da bi gamad mogla, primera radi, da dogovara pakt o nenapadanju sa Bugarima i Grcima sve dok ne raskomadaju i Makedoniju i preuzmu deo Crne Gore, da bi svoj prostor proširili?

Na tri stotine i neki dan vladavine, okrenu se predsednik, pogleda u svoj narod i reče: „Poradite na natalitetu!“, ali ne reče koja svrha, ni kakva je potreba za ovom rabotom.

Na Twitteru napadaju „baba devojke“. Niko nije nikad spominjao „dede momke“, a reklo bi se da takvih ima mnogo, mnogo više. Pa, šta čekate, momci, kad ste već takvi alfa mužjaci, kako do sad niste nešto mlatnuli tojagom po glavi i odvukli ga u pećinu, jer neće milom?

Dokazao je da je i čovek od akcije. Proputuje malo po svetu, neustrašivo pocmače ponuđene mu čmarove i druge đakonije i vrati se kući natečenih usana. Ipak, za dobrobit naroda se vredi žrtvovati.

Srbija je ostala Srbija. Nažalost, danas je ostalo samo ćutanje.

Ivan Rajović - Kulturno-politički slikopis kraljevačkih starosedelaca

Nad sumrakom Zrenjanina širi se groznica, noge se tresu od samo jedne brige, biti Zrenjaninac, ili ne biti Zrenjaninac.

Pages