Politika i društvo

Zimsko doba donosi i zimske lokalne radosti, kobasijijade, slaninijade, čvarkijade, nekada vašarskog tipa, a danas uzdignute, bar po nazivima i objavama, na nivo festivala. Festival slanine, to baš zvuči veličanstveno i zdravo masno, a ljubiteljima ove poslastice, vodica na usta curi.

Na Kosovu se ništa nije promenilo. Kostovo je ostalo naše i izgubljeno, sveto i prokleto.

Evo, već šesnaest godina traje igra nesposobnih oko fabrike lekova Jugoremedija iz Zrenjanina.

Teška je potraga za istinom i pravdom kada se mešaju nedopečeni misaoni patuljci koji govore u tuđe ime i u odsustvu savesti beže od odgovornosti poput najgorih kukavica, jer iako znaju da su krivi žele da izbegnu kaznu, pokušavajući da svale krivicu na drugog.

Nedavno povećanje vodostaja telesnih tečnosti diljem otadžbine zbog mučki prosute krvi u Kosovskoj Mitrovici i javnog prosipanja suza pred kamerama samo potvrđuje da je Srbija močvara.

Svi uistinu pravednički politički ciljevi opstaju kao takvi dok su subverzivni, t.j. dok se njihovi nosioci na neki način bore protiv trenutnog ustrojstva. Deluju samouvereno, optimistično, gotovo zaljubljeno, jer strast budi vera u promenu. Međutim, kad sami postanu ustrojstvo, ćurak se obrće i priča kreće iznova, konstruktivno smenjuje represivno.

Sve i da ne slušamo Karleušine pesme, Karleuša je jedina koja govori u naše ime. Sve i da ne gledamo „Zvezde Granda“, članovi skarednog žirija tog ponižavajućeg takmičenja jedini su pokrenuli raspravu o tome zašto smo zatrovani virusom turbo-folka.

Ne vredi nam brisati prašinu sa prozora dok su nam govna na sred sobe.

Rizikujući da mi Šešelj razbije njušku ili da me Vjerica Radeta i njeni partijski saborci „pričvrlje“ na nekom pešačkom prelazu, usput mi bacajući kletvu na sedam kolena unapred, a i u rikverc, ne mogu da se ne zapitam – da li će im, dođavola, neko stati na put?

„Ova glava mnogo priča – odsecite je!“, što bi u čuvenoj replici u filmu „Kosovski boj“ rekao Branislav Lečić, tumačeći lik Bajazita, koji na smrt osuđuje Obilića... Tako je nekako u Srbiji sa umnim glavama, još od pravog Kosovskog boja, sve do danas.