Gost portala

Po mom mišljinju projekat ''Beograd na vodi'' je samo delom zamišljen da se tu doista grade neki stanovi u koje će se useliti neki ljudi, uglavnom sa političke i muzičke estrade. Drugim delom, onim većim, zamišljen je tako da opere milione novca bez porekla, onog iz sive zone protiv kojeg se ova država svom snagom bori, ali samo deklarativno.

Put je ostao gde jeste, samo se vozila menjaju.

Ljubav nije posedovanje, kako to većina naivno shvata. Sve što zahteva neku reakciju i “protivuslugu”, to se ne može nazvati ljubavlju.

„Ustajem, trljam oči. Podižem roletnu i otvaram prozor. Nebo plavo, bez ijednog oblačka. Sunce obasjava celu sobu, a pluća puni jutarnji, još uvek blago prohladni vazduh. I dalje čujem samo veselo cvrkutanje. Proleće je, definitivno, pristiglo.”

Kratka priča

"..Ti si me ozario. Obasjao, ozračio, umio, ugrejao. Probudio. Držao u životu, pokrenuo, podigao, zaslepeo, oprljio, zapalio, sagoreo. Pomilovao, polečio, i ponovo opekao..."

"...Trebalo je upregnuti mozak dobro, do tačke ključanja, u potrazi za pozitivnim aspektima življenja u Srbiji u 21. veku..."

Ako su svetski događaji određeni nezavisno od čovekovog saznanja, da li je moguće predvideti buduće događaje?

U Kanadi sam već pet dana. Privatno, naravno, ne spadam u one privilegovane koji se o državnom trošku švrćkaju i troše državne pare da kupe svoje jeftine, ali firmirane snove. Ja svoj ceh plaćam sama. Elem, upravo sinoć došla komšinica, Kanađanka, tu odmah, kuća preko puta, da se upoznamo. Simpatična i radoznala četrdesetogodišnja žena, pita me kakav je  život u Srbiji. Zaustih kao iz topa da kažem nikakav, a onda opet, ma neću iz prve. Ipak je to my country.  

„...Sve bi to možda i bilo u redu, da je zaista tako, ali ako znamo da je Lupus, u principu, sistemska bolest tj, "autoimuna bolest u kojoj imuni sistem postaje hiperaktivan i napada normalno, zdravo tkivo"*, onda i fabula u kojoj samog sebe predstavlja kao glavnog junaka, još od onog martovskog dana, postaje sve jasnija...”