Željko Jovanović

Željko Žele Jovanović rodio se 22. juna 1989. godine u Kragujevcu u radničkoj porodici. Kao dete maštao je da postane glumac, nešto kasnije želeo je da postane muzičar da bi se na kraju ipak opredelio za poziv pisca. Piše satiričnu i socijalnu poeziju i prozu, kao i poeziju i prozu za decu i sve one koji se tako osećaju. Pored navedenih pisanija piše i aforizme. Često voli da kaže da je njegova tragedija ta što se rodio u pogrešno vreme. Do sada zvanično nije objavio ni jedno svoje delo za šta krivi hroničnu besparicu koju je svečano upoznao tog leta gospodnjeg 1989 godine. No, on ne odustaje. Priprema da objavi svoju prvu zbirku satirične i socijalne poezije i nada se da će mu to uskoro poći za rukom. Objavljivao je na pojedinim sajtovima, novinama i zbornicima. Nagrađivan je na pojedinim konkursima a poslednje čime može da se pohvali jesu prve nagrade za poeziju i prozu na međunarodnom festivalu „Trifun Dimić“. Dok je pisao ovu biografiju grickao je hleb sa sedam kora koji može da priušti budući da je zaposlen u jednoj privatnoj firmi. Živi i stvara u Kragujevcu.

Bol koji je priređivao kvaran zub remetio je lepotu ovog sunčanog dana posmatranog sa prozora višespratnice.

Već duže vreme je ova porodica ispijala samo čaše žuči, od meda nije bilo ni traga.

Razmisliću još šta ću sa tobom, ali obećavam ti, nećeš se ovde dobro provesti.

“Da sam sujeveran, sada bih verovao da ću dati..."

Dakle, Vi tvrdite da ste mrtvi?

-Stara je koliko i ja i nije ništa manje oronula od mene.

Ispeglana košulja okačena je na ofinger. Ofinger je okačen na otvoreno krilo prozora.

Poseban akcenat ekolozi su stavili na uticaj plastičnih kesa u prirodi na životinje.

“Pa gde baš danas...da si me juče pozvao imao sam neke pare...“

Starci, onemogućeni da gledaju svoju omiljenu televizijsku emisiju, ubijali su vreme tako što su igrali domine, pričali o mladosti i tako što su ispunjavali toaletna pomagala.

Pages