Željko Jovanović

Željko Žele Jovanović rodio se 22. juna 1989. godine u Kragujevcu u radničkoj porodici. Kao dete maštao je da postane glumac, nešto kasnije želeo je da postane muzičar da bi se na kraju ipak opredelio za poziv pisca. Piše satiričnu i socijalnu poeziju i prozu, kao i poeziju i prozu za decu i sve one koji se tako osećaju. Pored navedenih pisanija piše i aforizme. Često voli da kaže da je njegova tragedija ta što se rodio u pogrešno vreme. Do sada zvanično nije objavio ni jedno svoje delo za šta krivi hroničnu besparicu koju je svečano upoznao tog leta gospodnjeg 1989 godine. No, on ne odustaje. Priprema da objavi svoju prvu zbirku satirične i socijalne poezije i nada se da će mu to uskoro poći za rukom. Objavljivao je na pojedinim sajtovima, novinama i zbornicima. Nagrađivan je na pojedinim konkursima a poslednje čime može da se pohvali jesu prve nagrade za poeziju i prozu na međunarodnom festivalu „Trifun Dimić“. Dok je pisao ovu biografiju grickao je hleb sa sedam kora koji može da priušti budući da je zaposlen u jednoj privatnoj firmi. Živi i stvara u Kragujevcu.

Starci, onemogućeni da gledaju svoju omiljenu televizijsku emisiju, ubijali su vreme tako što su igrali domine, pričali o mladosti i tako što su ispunjavali toaletna pomagala.

Na nepuna dva dana vožnje od ovog ratnog bojišta, u ruševinama, pronađen je još jedan dečak, približnih godina kao zarobljenik kojeg su pronašli na drvetu kruške.

Od sutra, gluv za dešavanja oko sebe, vodiće bezbrižan život. Ubeđen da je neznanje najkraći put do sreće, zaspao je spokojno ležeći na leđima. On inače spava na boku, ali ovog puta bi ga takvo spavanje bolelo.

Znaju oni.

Sa ubacivanjem novca u prosjački šešir ubacuje se i nada, a vrsta nade zavisi od dobročinitelja. Neko se nada da je sa milostinjom kupio naklonost od sudbine, neko se nada da će prosjak upotrebiti novac za hranu, a ne za piće, a neko se nada da mu više, bar tog dana, neće dosađivati prosjaci, odnosno da je sa tom milostinjom platio svoj unutrašnji mir.

Nakon ceremonijalnog otvaranja i puštanje himne, u prostoriju Javne kuhinje pohrlili su na stotine gladnih građana.

Nakon što je osetila mržnju prema jednorogu, devojčica je osetila i dosadu. Balon koji joj je koristio za igru je pobegao. U dvorištu je pronašla parče polomljenog crepa koji joj je poslužio da napiše svoje ime na fasadi kuće.

Ožalio sam ubijenog pauka, plakao sam za psom kojeg nemam i za svim onim stvarima koje sam želeo da imam, a koje nisam imao. Deda je i dalje pričao. Raspitivao se kod babe za svoju činiju u kojoj je donosio nadnicu, ali ona je, po dobrom starom običaju, ignorisala njegova pitanja.

Potrebno je samo napraviti dobar izbor i vredno raditi na ispunjavanju svojih želja.

Kada se u gradu pročulo za dugovečnost ove žene, reporteri lokalne televizije su se pripremali da urade reportažu sa njom. Sa druge strane, kada se čulo za plan novinara, javile su se raznorazne ideje raznoraznih stručnjaka za marketing.

Pages