Željko Jovanović

U jednom trenutku je iz deteline provirila i jedna mutant detelina sa četiri lista.

Napolju je, kao što se sećate, bilo pakleno vruće, karte za bazen su bile pakleno skupe, pa smo morali da se stacioniramo unutar zamračenog stana.

Strašilo je bilo bazirano negde na sredini rodne njive, a iza njegovih leđa tavorilo je seosko groblje.

„Ćoro ćoravi pogledaj mi zulufe, što se ne okaneš ovog posla dok još nikom nisi uvo odsekao?!“ Nakon žalbi koje su upućene na uslugu, usledile bi žalbe na cenu tih usluga:“Kol’ko?! Pa ti dušu nemaš krvopijo matora! Zaokruži na ovaj kalendar kada sam ti poslednji put ušao ovde!“

Dvojica uredno oženjenih muškaraca nisu opterećeni svojim linijama. Ukoliko je čovek situiran, onda nije od preteranog značaja kako izgleda. Novac ima tu moć da bude magnet za komplimente

Dotrajala gumica na slavini u kuhinji darivala je pad kapima vode ka limenoj sudoperi. Fikus, visok oko metar i šezdeset tavorio je u plastičnoj saksiji sa korenom u suvoj zemlji. Da može da čuje zvuk, ovi strmoglavi padovi kapi vode bi fikusu dodatno otežavale žeđ. Da nagluvom starcu smetaju ove kapi vode on bi dotrajalu gumicu zamenio.

Koračala je koracima koji su bivali sve umrtvljeniji kako se približavala svojoj kući.

Lizoguzanci su poznati po tome da su neverovatno ambiciozni i da ne prezaju ni od čega ne bi li se dokopali željenog cilja.

Jutro je. Mlada romkinja je ušla u sobu i zamišlljeno se zagledala u čopor nemirne dece.

Ustajao bi tri sata pre posla. Dok bi voda za kafu provrila, on bi se obrijao i natapkao lice kolonjskom vodom. Doručkovao bi zdrav doručak, obukao bi se, izglancao cipele, kupio bi novine na trafici, šetao bi parkom...