Iz trećeg ugla

Gde god da se okrene, čovek više ne može da živi od vidovnjaka, alternativne medicine, „gurua“ raznih psihoterapiјa, gomile đubreta iz popularne psihologiјe i industriјe samopomoći tipa „samo zamisli i BMW ti padne ispred vrata“. Dobrodošli u doba Vodolije!

Je l’ dovoljno da se nešto jako želi? Nije. Je l’ nam nekad dovoljno da mislimo da je dovoljno što jako želimo? Jeste. Ako zvuči komplikovano, pročitajte još jednom.

"...„Kulturološke diskrepance!“ ... Na prvu loptu nezgrapan koncept, a u suštini vrlo jednostavan i precizan..."

Ne radi se o izazovu, već o malom eksperimentu u odabiru ključnih trenutaka u spoznavanju umetnosti i njenog uticaja na čoveka, posmatrača - u ovom slučaju – moje malenkosti.

Ništa nije osuđeno na veći neuspeh, nego kad pokušavamo da budemo nešto što smo bili.

Nema onog Lenjinovog osmočasovnog radnog vremena, nije te jebao samo onaj ko nije hteo, nema sindikata, ni radničkog samoupravljanja. Onda ponovo shvatiš da su domaće poturice mnogo puta gore od Osmanlija.

Kako stojiš sa tišinom? Jesi li sa njom ’na ti’, ili ’na vi’? Kažu da tišina neke ljude plaši. Odvikli se. Ja joj se radujem. Uši su mi izraubovane.

,,Ljudi bez predrasuda" o predrasudama! Svako se češe tamo gde ga svrbi. Kako se datum izvesne parade približava, ovi ,,bez bredrasuda" su sve glasniji.

Promena će se izvršiti, hteli vi to ili ne, mada priznajem da možete da je usporite. Ali, po koju cenu? Isplati li se to? Zar nije zgodnije dočekati novo raširenih ruku – ali i sa pažnjom – i plivati uvek u smeru toka?

Zar nam je urođena (iracionalna) želja za besmrtnošću toliko pomutila um? Zar je strah od smrti toliko jak da mnogi žrtvuju sopstvene živote i sve njegove kvalitete?