Iz trećeg ugla

Autor Slađana Belko

Sunce izlazi noću. Tada sjaji jako, istinski, duboko i snažno. Noću Zemlja diše. Noću zemlja šušti. Noć je dob za lutalice, za snivače i za pošteđene. To je zora neshvaćenih, utočište mizantropa.

Noću se jasnije vidi. Noću se šuma pokriva jorganom. Lisice izlaze iz jazbina i love.

Autor Miljan Ristić a.k.a eXperiment

Nekada sam osoba dugih ruku i nogu. Junak iz bajke Grozdane Olujić. Princ koji ne može da dozove princezu, jer je ona visoka, a on previše bled. Dani postanu previše razvučeni, a sve moje je strano. Sve što radim je tako daleko i tuđe, ne mogu da razaznam san od jave. Preklapaju mi se granice onostranog. Kraci mašte uplivavaju u javu i igraju se prevrćući brige po pameti.

Usamljenost je nekada (čitaj: često) dobar prijatelj. Najlepše se tamo osećam. Ušuškano je i toplo. Kažu da ne valja biti u sigurnoj zoni i treba bežati odatle, ali ovo je drugačija sigurna zona. Ovde neka nikoga i niko ne sme da uđe. Tu je sve lepo i sve dozvoljeno. Nema glasova, nema moranja, nema želja, nema čežnje. Samo jedno bestežinsko stanje preplavljeno srećom i utehom. Verujem da je nešto slično u prenatalnom stanju. Makar ja to tako zamišljam.

,,I postojaće samo ti trenuci sna, rasparčani, koje treba umeti završiti i otići na vreme na svoju stranu.“

Sonja Savić

Autor Dragiša Čolić

Autor miša Matić

Nekada imam gadan osećaj da smo zaista loši kao ljudska bića. Da smo projektovani da budemo sebični i samosvrsni. Dugo sam verovala u Platonovu ideju da smo samo polovine koje su osuđene da traže svoju drugu polovinu kako bi bili srećni, ali to više nije slučaj. U poslednje vreme sve više mi ima smisla teorija da smo svi prognani da budemo Edipovci i Elektre, koliko god nam svima gnusna bila ta ideja. Čvrsto verujem da postoji istina u tome.

Opet je sve tu što mi treba. U poslednje vreme imam ono što me opušta, a da u sebi ima srce koje kuca. Melanholična sam I setna većinu vremena, valjda to tako treba. Ne znam, ali znam da mi je prijatno. Ležem I budim se mirne duše, mirne savesti I čistih misli. Uživam u svakom pokretu I analiziram ga. Pronalazim lepotu u njemu. Pronalazim lepotu u pogrešnim koracima I padovima. Sada ih ne doživljavam kao padove, više kao iskustvo, jer znam da nisu konačni I definitivni. Znam da neko u svom svetu maše meni jer tako želi.