Gost portala

To je ta slika poražene Evrope i njene maske selektivnog humanizma, jer niko kao naši evropski svršanti ne liči na maskirane evropske komesare i lažne humaniste.

Jedino “laku noć“ koje se čuje u našoj kući.

Svaki dan je zapravo samo još jedan mali sumrak na putu ka večitom mraku čitavog jednog naroda nesposobnog da se trgne, da podigne glavu i shvati svu vrednost života, svog i onih koji bi trebalo da dođu posle nas.

http://www.konkretno.co.rs/

Sa tim sladoledžijama se može popričati o bilo čemu, na bilo koju temu sa njima možete da razgovarate, jer njih uopšte ne zanima proizvodnja sladoleda, a još manje tehnologija koja se koristi u toj proizvodnji.

Naprosto, pogledamo li u noćno nebo/svemir našim malim prostim čovječjim očima, prvi utisak defitivno jest da smo zapanjeni tom neobjašnjivom čarolijom svjetlucavih točkica razbacanih posvuda... I, ne izgleda li kaotično?

Život nam prolazi u čekanju. Dok čekamo nerviramo se zbog neslobode medija.

Nenašminkana studentkinja koja ne zna gde i zašto ide, konačno sa “opravdanjem” i “stanjem”, nakon 25 godina životinjskog ponašanja bez potrebe za “opravdanjem” i bez razmišljanja o “stanju”.