Gost portala

Evo, već je prošla deseta godina, a on mi još ne izlazi iz glave. Kakav pisac! Kakav stvaralac! Učio sam sve od njega, kako se živi i kako se stvara. Ljudi kao on su još uvek neponovljivi. Ruku na srce, bio je dosta čudan i povučen. Večito je bio u svom nekom svetu, zatvoren u malom stanu, na Terazijama u Beogradu. Nije voleo da izlazi, da se druži, već samo da piše! Lično, on je i dalje za mene ostao kralj kratkih priča!

"...Stari vek nudi grandiozne megalitske strukture koje čovek danas ne može da napravi, a kamoli da im shvati svrhu..."

"...I tako... Srećom, pa je fejsbuk izumeo opciju “block“. Jedanaest lajavaca ode nepovratno u ništavilo. Gledajući u procentima, ima nas više. I to je, verujte, za slavlje..."

Evropa je sistem koncentričnih krugova, gde se ljudi klasiraju prema podobnosti, boji kože, bogatstvu, koristi koju donose. Centar, zemlje "svinje", mi kao ubogo predvorje i svet varvara.

"...Vidite, mali iskompleksirani ljudovi žive u zabludi do smrti, lažu se u objektivu koji drži njegova vlastita ruka, s tisuću lažnih osmjehnutih poza misli da svijet zavarava..."

To smo mi, poslednji i najvažniji. Da bih to nazvala srećom, moralo bi nešto da se okrnji, a ja sumnjam u tu mogućnost... Zato nas zovem slobodom, tišinom, zahvalnošću, suštinom. Večni krug naših ponavljanja uvek je ljubavničko igranje, uvek je uvećanje, bujanje, rasprostiranje i dimenzija više...

Jednoga dana, kada se upali svetlo, i kada srećnici izađu iz svojih kostima, naći će se u jednom realnom svetu sa realnim junacima gde će svako biti nagrađen ili kažnjen za svoje ponašanje.

Jelena Gavrilović

Boks je džentlmenski sporazum
Između režimske pesnice
I građanske arkade
(Pesničenje, Tomica Ćirić)

Često se kaže da pitanja života i smrti leže u snazi jezika. Bilo da jezik shvatimo kao deo našeg tela, bilo kao način saopštavanja naših misli.