Gost portala

Univerzum ne prepoznaje negacije.

Dosta je ovaj narod patio zbog gluposti onih koji ga vode, dosta je krvario, gladovao, gubio razum i smisao sopstvenog bitisanja. Zaslužio je ovaj narod, ako već ne može da mu se pomogne, da mu se bar ne zagorčavaju ovi najteži, možda i poslednji dani.

Naravno, mi smo dobrim delom krivi za to jer ako smo za predvodnika države i vlastodršca izabrali najpametnijeg od svih, a koji je kompletan idiot, onda ne mogu da se ne zapitam kakvi li smo mi, majku mu!?

Priča

Podići će vas jeza, jer iznenađenja vrebaju na svakom koraku... Možda, čak i iza vas. Okrenite se!

"...Ne zovite me da vam pomognem u smišljanju načina da nekom nešto smestite. Ne dolazi u obzir, pa da ste mi iz oka ispali! Zovite me da pomognem da negde nešto smestite, na primer zimnicu u špajz..."

"...Zato se to i zove kolektivna odgovornost, svi smo odgovorni za ono što su oni napravili, ali oni nisu krivi..."

Priča

Bio jednom jedan peh i imao je sina po imenu Uspeh.

Ali, nebo je išarano nekim neobjašnjivim tragom, nekim mlazevima što ostavljaju sivilo, zaparu, gadan ukus pod jezikom. Neki tvrde da je opasno, neki da je bezazleno i neophodno; prepiru se, ali ja ne vidim nebo, ne gledam zvezde, samo izmaglice, duge, rastegnute, kao na bojnim poljima, zadah isparenja, zadah težak, kiseo, opor i uporan, zadah koji guši i ne prestaje.