Društvo

Ako hoćeš da ti umesim čoveka po želji, daj mi dete.
Ako hoćeš da ti oblikujem stado po želji, daj mi da sprovodim reforme školstva.

Da li je svejedno, nama Beograđanima, ako je neko iz Vranja, Kruševca, Valjeva, Užica? Ma, mnogima uopšte nije svejedno ni ako ste iz Ovče, Borče, Krnjače. Ako niste iz kruga dvojke, onda jedino možete biti sa Dedinja ili Senjaka. Sve ostalo je bezveeeze!

Kada ćete početi da bojkotujete barabe, mafijaše, kriminalce? Kada ćete obratiti pažnju na onog sa prljavim, umazanim rukama, sa crnim ispod noktiju koji svojim znojem zarađuje za svoj hleb?

A seks, pred očima sveta koji blene, pa to nije cena, to je dobitak koji uvek može da se digne na kub, na peti, deveti ili enti stepen, samo treba znati.

Potrebno je celo selo da bi se podiglo jedno dete, kaže afrička poslovica. Nije to posao za jednu osobu ili za jedan par. Potrebno je celokupno društvo, deca pripadaju tom društvu.

Ako u jednoj naciji ubiješ omladinu, ubio si i tu naciju, a ovde se to dešava.

„Vera i sve što je povezano sa njom je pitanje volje i ličnog ubeđenja, pa tako i treba da funkcioniše. Ne kažem da crkvu kao instituciju ne treba pomoći, ali u skladu sa mogućnostima i sopstvenom voljom, pri čemu se ne postavlja pitanje religioznosti, jer ono nema veze sa tim.”

Svakako je znanje koje pružaju visoke školske ustanove izvanredno, ali ono te ne čini inteligentnijim, već obrazovanijim. Koliko samo ljudi glupih za život, prokletih snobova završi te fakultete.

Umrla Empatija, Bog da joj dušu prosti... Kako je umrla? Ubili je ljudi.

Da li je ovaj grafit nastao da bi produbio razlike i pritajeno nepodnošenje između beogradskih domorodaca i onih koji su tu stigli naknadno ili je nevini i prividno naivniapel da svi treba da se spojimo u jednu vreću vrlina, mana, običaja, narečja i akcentovanja reči?