Politika i društvo

Za nama je još jedan „Prajd“, ne bez svojih posebnosti, ne bez konflikata i šarene ikonografije. Ali ipak, beše i prođe, bez da je Zemlja prestala da se okreće, ili da se ponor Pakla razjapio. Život teče dalje, kako i treba da bude.

Pitanje da li televizijski kanali svojom programskom šemom ispunjavaju želje publike, ili im nameću i grade (ne)ukus je kao ono pitanje, da li je starija kokoška ili jaje. I odgovora nema. Iz začaranog kruga želja i nametanja mogu da se izvuku samo oni koji su dovoljno zainteresovani da prate ili sport ili inostrane dokumentarne kanale, koji često i repriziraju ono što smo mogli da gledamo pre izvesnog vremena.

Neke psihološke teorije razdvajaju humor od samog smeha, i kažu da je humor misaoni fenomen koji je samo propraćen smehom kao nekom vrstom fizičkog ili bolje: neurofizičkog odgovora, ali ne i uvek.

Najjednostavnije je okriviti sirotinju,prosjake, beskućnike, alkoholičare, Rome, za njihovu žalosnu situaciju. „Zašto se nisu školovali? Zašto neće da rade? Zašto se ne potrude? Imaju socijalnu pomoć, dobijaju stambene kontejnere, dobijaju sve... Hoću i ja da budem Rom!“

"... ona se ljubazno osmehnu, napomenu mi da se rezultati uzimaju do tada i tada, ali bez ikakvog negodovanja pronađe moje papire i pruži mi ih, uputivši mi nekakav čudan i ljubazan pogled..."

Između rizika i transgresija, moralna odgovornost podrazumeva, autonomno iliti nezavisno delanje između obaveza i dužnosti u društvenom kontekstu socijalnog takmičenja.

Pravo poreske uprave da naplati porez zastareva za pet godina. Baš kao i zatezna kamata za tu staru obavezu. Je li to baš tako?

"...Ta ljudskost svima nama najviše nedostaje. Jer, na koncu, svi smo isti. Bez obzira na razlike, svi smo mi ljudi, sa svim dobrim i lošim osobinama..."

Oni koji su posezali u novčanike sirotinje, penzionera, staraca, nazivani su secikesama, džeparošima, provalnicima, ali uz njihova imena, epitet muda nikako nije korišćen.

Klupa, razgovor...