Politika i društvo

Ivana Stanojević

Kaže mi jedan čovek : preživela si ekstremno teške situacije. Zapravo, pišući o sebi i onom što prolaziš i što si prošla - možda bi dala najbolji mogući prikaz društva u kome živimo...

Nije jednostavno igrati kad svi igraju. Malo smo nestali, pa nas sad, evo, opet. Imamo srebro, koje sija k'o zlato. A crnce ćemo pobediti, pre ili kasnije. Makar crkli.

Ne možemo da razumemo probleme određenih socijalnih kategorija ako, poput male dece, polazimo od sebe. Valja se nekada prošetati i u tuđim metaforičkim cipelama.

Neprosvećenost masa je jedan od ključnih problema ovog društva – ako želimo da idemo u korak sa svetom, moramo prestati da budemo prosti. Stagnirati je lako, ali hajmo jedan mali korak – ka životu, onom istinskom.

Sva simpatičnost odrastanja i učenja dece u Srbiji pada u vodu pred malograđanskim navikama, potpomognutim neverovatnom dozom međusobne netrpeljivosti i zavisti roditelja iste te dece.

Taj program je (isto kao i ovaj aktuelni) pominjao koridore, Južni tok, Kinu, Rusiju, Mjanmar, naftne škriljce i, naravno, brze pruge. Kad god nisu imali ništa konkretno, održavali su se na vlasti evociranjem tih koridora i brzih pruga.

Kultura čitanja stiče se još u detinjstvu, i deo je kućnog vaspitanja. Ukoliko roditelji ne čitaju, neće čitati ni deca. To je neko nepisano pravilo.

Sećate li se naočarca, debele, štrebera iz svog razreda? U naše vreme nisu imali nikakve šanse; bili su predemet podsmeha, često i surovosti, bez izuzetka - kao i onaj trapavi kojeg niko nije birao u tim.

"...Pretpostavljam da će se nekim nepisanim zakonom zabraniti postojanje drugih nacionalnosti, vera, boja i ubeđenja? Ne znam. Samo pitam..."