Iz trećeg ugla

Slike mog detinjstva i moje rane mladosti. Ne mogu i neću da zaboravim.

Odavno sam se naučila ispovijedat bogu lice u lice sa svim milijunima svojih prljavština, bez ičijeg prisustva – tišina, on i ja. Znate što? Itekako pali, itekako uspijeva, itekako sluša i itekako oprašta.

Svaka nesrećna porodica, nesrećna je na isti način.

Obilazio sam sve grobove, sa krstom, granom, polumesecom, petokrakom, neke bezimene, jer su se slova sprala, neke daleke, po ćoskovima, usamljene i tužne grobove samoubica. Kao da za mene tada ti mrtvi nisu bili mrtvi nego ljudi koji su samo bili tu gde jesu sa svim pravima koja su im za života pripadala.

Čovek je bolestan, jer nije dovoljno jak; čovek će ojačati tek kada počne da veruje u sebe i svoje mogućnosti.

“Ne hvalite previše ljude, jer ne znate kakva čudovišta možete da stvorite”

Kad se formiraš uz bunt, Ničea, pank-rok i primesa ibarske magistrale, otvrdne nešto u tebi do granica mekoće šećerne vune, pa od svih bežiš u sebe, tražeći način da pravilno izbegneš pravila.

Pazimo šta mislimo, možda nam se ogrebe neka srećka u životu...

http://www.konkretno.co.rs/

Moja je svrha da držim baklju u tami kako bi oni koji hoće da žive, da pronađu izlaz, da im bude bolje, krenuli prema svetlu.